Brzi razvoj elektronske industrije doneo je velike koristi u svakodnenom životu, ali posledice koje nastaju nakon upotrebe se obično ignorišu ili su nepoznate. Iskoriščena elektronska i električna oprema postala je jedan on najbrže rastućih tokova otpada u svetu. Od 20 do 50 miliona tona ee-otpada se generiše u svetu svake godine. Prema najnovijim procenama, čovek u toku svog života “proizvede” 3 tone e-otpada, a u Evropi se svaki godine prikupi čak 6 miliona tona ovog otpada. U državama EU su, kao i u Japanu, na snazi propisi i programi obnove i reciklaže za proizvođače, trgovce i uvoznike elektronskih proizvoda. Godišnji troškovi reciklaže e-otpada u Evropi dostižu vrednost od 1,5 milijardi dolara. U SAD se “proizvede” 1/4 od ukupne u svetu bačene elektronike. SAD za sada nemaju globalni zakon o odlaganju elektronskog otpada.
Sa gledišta ekologije i očuvanja životne sredine jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski i električni otpad. Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. Osim toga ee-otpad je vredan izvor sekundarnih sirovina i toksičan ukoliko je nepravilno tretiran. Brza promena tehnologije, mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. Proizvodi poput televizora,mobilnih telefona, kompjutera i srodne kompjuterske opreme, fotoaparata, štampača idrugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Evropi.
Problemi koji se javljaju u tretmanu ee-otpada proizilaze iz raznovrsnosti proizvoda na tržištu, kao i vrsttipova i proizvođača istovrsnih proizvoda, kao i nepogodnosti proizvoda za recikliranje. Prema nekim procenama u ee-otpadu ima oko 10 % funkcionalnih ispravnih delova, 5 % je moguće obnoviti i ponovno upotrebiti, a preostalih 85 % se mora rastaviti i razvrstati i materijalno iskoristiti.
Reciklaža većih uređaja je lakša zbog manje raznovrsnosti materijala i lakšeg izdvajanja. Kod malih uređaja preradu otežavaju velika raznovrsnost materijala, način izvođenja i raznovrsnost proizvođača.
Zbog velike složenosti ove vrste otpada i postupka tretmana, na primeru reciklaže mobilnog telefona pokazan je reciklažni tok.!!!!
Mnogi ukazuju na to da su mobilni telefoni (uključujući i pametne telefone) primer skupnine raznih dragocenih i retkih metala, iako u malinm količinama. Visoke performanse u elektronskoj opremi telefona često su povezane sa visokim sadržajem specijalnih i dragocenih metala.
Proces reciklaže mobilnih telefona počinje sakupljanjem. Pojedini operateri mobilne telefonije preuzimaju mobilne telefone i za njih isplaćuju odgovarajuću nadoknadu, ali postoje i firme u Srbiji koje vrše otkup. Nakon sakupljanja i skadištenja odvija se operacija rastavljanja telefona na kućište, bateriju, štammpano kolo, zvučnici, žice, staklo itd. Plastika, staklo i baterije se odvojeno tretiraju. Iz žica se dobija bakar, dok se u zvučnicima nalaze retki metali neodijum i praseodijum. Topljenjem i reakcijama elektrolize, kao i drugim fizičko-hemijskim metodama se izdvajaju svi metali sadržani u mobilnom telefonu. Pojedini elementi koji se izdvajaju tretmanom, se neutrališu (hlor, brom, ..) ili bezbedno skladište (živa, kadmijum). U nekim slučajevima tretmanom mobilnih telefona se izdvaja preko 90 % vrednih metala.
Reciklaža otpada elektronskih i električnih proizvoda je veoma važna, ne samo sa gledišta zaštite životne sredine, već i dobijanja neoštećenih elektronskih komponenti kao i skupih plemenitih metala koji ulaze u sastav štampanih ploča, kao osnovne komponente svih elektronskih proizvoda. Reciklaža ee-otpada ima dvostruku važnost, osim smanjivanja zagađenja, omogućava nam i štednju ograničenih resursa koji se intenzivno koriste u raznim elektronskim aparatima.
Opasne materije čine recikliranje elektronske opreme velikim izazovom. Preko hiljadu vrsta toksičnih materija koristi se prilikom proizvodnje računara. Tu su naravno i neke otrovne hemikalije koje ostaju u samom kompjuteru kao što su olovo, berilijum, živa, kadmijum itd, koji se teško recikliraju. Bez pravilnog uklanjanja opasnih materija i tretmana, oni ponovo mogu biti prisutni u obnovljenim metalima i uništenom otpadu. Bez reciklaže ove vrste otpada u životnu sredinu bi dospele mnoge štetne materije, kao i bačene vredne sirovine.