Biogeografija

Istraživanje geografske rasprostranjenosti živih bića naziva se biogeografija. Biogeografi koriste znanja iz ekologije, evolutivne biologije, geologije, paleontologije i klimatologije da ispitaju obrasce raspodele organizama na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.

biogeografija
Upotrebljavajući ova istraživanja oni mogu da saznaju o ekološkoj prošlosti i geološkim događajima koji su uticali na današnji biodiverzitet. Razumevanje kako i zašto organizmi žive na nekim mestima omogućava naučnicima i konzervacionistima da bolje organizuju i sačuvaju netaknute (divlje) oblasti.

Iako su glavni obrasci distribucije i široki principi biogeografije već ustanovljeni, mnoga specifična pitanja i dalje čekaju odgovore. Ova pitanja se uglavnom odnose na jedinstvenu distribuciju određenih organizama.

Stotine vrsta daždevnjaka postoje na zapadnoj hemisferi, ali samo dve vrste se nalaze na istočnoj hemisferi. Kako se takve razlike u populaciji događaju?

Biogeografi takođe postavljaju pitanje o faktorima okoline kao što je klima i o fizičkim faktora kao što je venac planina koji utiče na kretanje organizama i kolonizaciju oblasti.

Istorijat biogeografije

Rani istraživači bili su svesni širokih globalnih obrazaca distribucije životinja i biljaka kada su otkrivali nove predele i pronalazili nepoznate vrste. Čarls Darvin je uočio i zabeležio značaj obrazaca geografske distribucije.

U svojoj knjizi „O poreklu vrsta“ Darvin je posvetio dva poglavlja distribuciji biljaka i životinja. Zabeležio je da svaki kontinent ili oblast imaju reprezentativne i karakteristične vrste koje poseduju neke kvalitete i karakteristike pronađene u drugim vrstama u sličnom, ali udaljenom okruženju.

Darvin je povezao ove obrasce sa nekoliko faktora. Pretpostavio je da su zajednički preci ovih vrsta izumrli i primetio je da se promene klime verovatno događaju tokom geološkog vremena.

darvin
Na sve ovo Darvin je nametnuo teoriju prirodne selekcije, proces koji funkcioniše na različitosti u okviru vrsta. Organizmi koji imaju bolje osobine prilagođavanja promenama njihove okoline će napredovati i razmnožavati se.

Oni koji se ne mogu prilagoditi će izumreti ili emigrirati u druge oblasti. Tokom vremena ovo vodi do evolucije novih vrsta.

volas
Alfred Rasel Volas (Alfred Russel Wallace), Darvinov savremenik, prepoznao je dinamičan aspekt biogeografskih obrazaca. U njegovoj knjizi „Malajski arhipelag“ Volas je diskutovao o životinjama u tim regijama.

On je uočio da je fauna (životinjski svet) Celeba, Nove Gvineje i Australije kao svojstven i odvojen svet od faune Bornea, ostrva Sunda i Malajskog arhipelaga. Granična linija, južno od Filipina, koja odvaja dve faune se naziva Volasova linija. Volasova „Geografska distribucija životinja“ je prva prezentacija prisustva distribucije životinja po svetu.

Tokom 20. veka razvijeno je nekoliko šema obrazaca beogeografske distribucije i oni se stalno dopunjuju na osnovu posmatranja i istraživanja regionalnih obrazaca. Više od jednog veka ideje i hipoteze Darvina i Volasa i dalje su osnova za modernu biogegrafiju.

Kontinentalna pomeranja

Osnova današnje distribucije vrsta je mesto njihovog porekla predaka. Ključna stvar za poreklo mnogih organizama je pomeranje kontinenata tokom evolutivnog procesa.

Pangea

Istorija kontinentalnog pomeranja i uticaj na živa bića može da se prati sve do prelamanje jedne ogromne kopnene mase, Pangee. Formirana je pre oko 270 miliona godina tokom ranog perioda Permijana.

Glavno neokeansko stanište, Pangea je bila jedinstvena kopnena masa sastavljena od svih današnjih kontinenata. Od pre oko 240 miliona do pre 200 miliona godina ova kopnena masa počela je da se razdvaja i njene komponente počele su polako da se udaljavaju.

pangea

Laurazija i Gondvana

Početkom perioda Jure, pre oko 200 miliona godina, Pangea je počela da se razdvaja na severnu (Laurazija) i južnu (Gondvana) kopnenu masu.

Laurazija se sastojala od kopnenih masa koje danasa predstavljaju Severnu Ameriku i Euroaziju (Evropa i Azija), osim Indije.

Gondvana se sastojala od ostalih današnjih kontinenata. Antarktik, Indija i Australija počeli su da se udaljavaju od Gondvane sredinom Jure.

laurazija
Do kraja perioda Krede, pre oko 66 miliona godina, Gondvana je počela da se razdvaja na Južnu Ameriku i Afriku, ali Australija i Antarktik su ostali spojeni.

Severna Amerika i Evroazija, koji su počeli da se razdvajaju još u periodu Jure, ostali su i dalje spojeni na mestu koje se danas naziva Beringov moreuz.

Pomeranje ka današnjim kontinentima

Tokom perioda Paleogena, od pre 66 miliona do pre 23 miliona godina, kontinentalne mase pomerale su se ka današnjim lokacijam. Južna Amerika sastavila se pomoću Centralne Amerike sa Severnom Amerikom.

Indija se odvojila od Madagaskara i pomerila severno sudarivši se sa Azijom, što je dovelo do formiranja Himalaja. Antarktik i Australija su se razdvojili: Antarktik se pomerio ka južnom polu, a Australija ka ekvatoru.

kreda
Efekti na distribuciju vrsta.
Razumevanje obrazaca pomeranja kontinenata je značajno povećalo razumevanje naučnika o modernim obrascima distribucije živih bića. Iako se ove geološke promene događaju svakih 200 miliona godina kod nekih organizmi ima malo dokaza o evolutivnim promenama.

Neke vrste kornjača su se izmenile jako malo od perioda Jure. Naučnici pretpostavljaju da su se raširile preko Gondvane pre nego što se ona razdvojila. Danas se ove kornjače mogu naći samo u delovima Južne Amerike, Afrike, Madagaskara, Australije i na ostrvima u Indijskom okeanu.

kornjaca
Grupe kao što su sisari su evoluirale veoma brzo tokom poslednjih 100 miliona godina. Tokom ovog perioda došlo je nastanka veoma različitih oblika sisara, uzimajući u obzir razdvajanje kontinenata.

Torbari iz Australije su nastali od sisara sa drugih kontinenata, ali oni su evoluirali pod drugim uslovima nego drugi torbari pošto se Australija odvojila od drugih kontinenata. To je uticalo na njihovu današnju razliku u odnosu na sisare na drugim kontinentima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Fill out this field
Fill out this field
Please enter a valid email address.