Raznovrstnost živih bića na nekom mestu, bilo da je u pitanju mali potok, široka pustinja, sve šume sveta, okeani ili čitava planeta, naziva se biodiverzitet. Područja oko ekvatora, tropske regije, imaju visok diverzitet, dok je na Antarktiku veoma nizak.
Biodiverzitet je važan za zdravlje ekosistema planete. Biodiverzitet definišu tri nivoa organizacije: diverzitet vrsta, ekosistema i genetski diverzitet.
Niko ne zna koliko vrsta naseljava Zemlju. Procena je da postoji od 5 miliona pa do nekoliko puta više vrsta. Svaka vrsta se sastoji od jedinki koje su u neku ruku slične i sposobne da se razmnožavajau sa drugim članovima svoje vrste, ali uglavnom nisu sposobne da se razmnožavaju sa jedinkama druge vrste.
biodiverzitet
Naučnici koji mere diverzitet vrsta određenog sistema u stvari određuju „bogatstvo“ koje tu postoji, odnosno broj vrsta koje su tu zastupljene. Neki ekosistemi, naročito tropske šume i koralni grebeni, su mnogo bogatiji od tundre ili pustinje.
Drugi važan aspekt diverziteta je ujednačenost vrsta i predstavlja stepen u kojem je svaki od različitih elemenata prisutan u sličnom procentu od ukupnog broja vrsta u nekom ekosistemu. Ukoliko posmatramo dve šume od kojih obe imaju po sto stabala različitih vrsta. Prva šuma neka ima 15 vrsta dok druga 70 vrsta. U ovom slučaju druga šuma bi imala veću ujednačenost vrsta. Diverztet vrsta je vrednost koja kombinuje bogatstvo i ujednačenost vrsta.
Ekologiju možemo da definišemo kao nauku koja izučava ekosistem. Diverzitet ekosistema, u pogledu očuvanja, je važan jer održava stabilnim specifičan skup organizama. Ekosistem ima dodatnu, unutrašnju vrednost, pored vrsta koje obuhvata, zbog čega bi bilo idealno kada bi globalni ekosistem bio sačuvan. Ipak, ovo je daleko od realizacije.
Zaštita raznovrsnosti ekosistema je od najveće važnosti za održavanje biodiverziteta. Ipak, ekosistemi u svetu su ugroženi klimatskim promenama, zagađenjem vode i vazduha i drugim destruktivnim silama.
Među brojnim problemima koji utiču na ekosistem na lokalnom nivou su: uništavanje šuma, toplotno zagađenje, urbanizacija i loša poljoprivredna praksa. Sve ovo negativno utiče na biodiverzitet. Sa rastom populacije nastaje sve više lokalnih i globalnih ekoloških problema.
Značajan stepen genetskog diverziteta u populaciji ili vrsti predstavlja veliku prednost. Raznovrsnost gena je sirovina koja omogućava dešavanje evolutivnog procesa.
genetski diverzitet
Parenje između predstavnika iste vrste može da izazove ozbiljne posledice kod populacije koja je na vrhuncu snage, ali sadrži mali diverzitet gena. Ovo može da izazove smanjenje veličine populacije. Izumiranje vrste može biti trenutno.
Za prirodu ovo može da bude katastrofalan događaj. Nakon toga takav sklop gena na planeti više neće postojati. Izumiranje je proces koji smanjuje globalni biodiverzitet.
Ekološke zajednice sa visokim biodiverzitetom su stabilnije i zdravije od drugih. Biološka različitost smanjuje sters zajednice od pritisaka sredine u kojoj žive i omogućava im brži oporavak nakon poremećaja.
Šuma koja sadrži različite vrste drveća neće pretrpeti velike gubitke ukoliko dođe do pojave bolesti holandskog bresta dok će šuma u kojoj postoje samo brestovi biti opustošena.
Ljudi zavise od živih bića u različitim ekosistemima na mnogo načina. Neki su očigledni, kao što je korišćenje drveta kao materijala za građu i gorivo, ribe za ishranu i insekata za oprašivanje useva. Smanjenje biodiverziteta može dovesti do gubitka ovih resursa.
Diverzitet vrsta obezbeđuje sigurnost. Ako jedan resurs postane nedostupan drugi preuzima njegovo mesto. Ovo je veoma važno za ljude koji žive u ruralnim predelima i zemljama u razvoju.
cvet
Supstance iz biljke rose periwinkle (Catharanthus roseus), cveća sa Madagaskara, se koriste za ispitivanje lekova protiv kancera.
Smanjenje diverziteta umanjuje šanse za slične pronalaske u budućnosti. Biodiverzitet je važan na drugi manje očigledan način.
Živa bića u različitim ekosistemima izvode takve vitalne funkcije koje pomažu zemljištu da održi plodnost, prečišćavaju vodu, obavljaju cirkulaciju nutrijentata i regulišu klimu.
Svi organizmi u ekosistemu formiraju kompleksnu mrežu interakcija i međusobne zavisnosti. Biodiverzitet je esencijalan za normalno održavanje ekosistema. Mnogi tvrde da je biološko bogatstvo važno samo za sebe pored materijalne koristi koji ostvaruje.
vaznost biodiverziteta
Kako živa bića evoluiraju tako neke vrste među njima izumru. Izumiranje je prirodan fenomen. Jasno je da ljudi značajno ubrzavaju ovaj proces naročito od sredine 20. veka. Naučnici procenjuju da su aktivnosti ljudi ubrzali izumuranje sto, pa čak i hiljadu puta više u odnosu na prirodno izumiranje. Genetski diverzitet u samim vrstama se značajno smanjio, naročito u usevima i među pripitomljenim vrstama.
Glavi faktor koji smanjuje biodiverzitet je uništavanje i fragmentacija staništa. Drugi faktori su globalno zagrevanje, zagađenje, prekomeran lov i ribolov, kao i uvođenje vrsta na nova staništa.
Mnogi naučnici veruju da će uništavanje staništa dovesti do izumiranje od četvrtine do polovine vrsta u narednih nekoliko decenija. Ukoliko se to dogodi, do sredine 21. veka stopa izumiranja će biti nekoliko hiljada puta veća od prirodne stope izumiranja.
I am text block. Click edit button to change this text. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.
I am text block. Click edit button to change this text. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.
I am text block. Click edit button to change this text. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.