Iako je na svetu 1970-tih bilo oko 65.000 crnih nosoroga, na početku 21. veka bilo ih je manje od 3.000. Mnogo manje je ostalo mandrinete, vrsta žbuna sa Mauricijusa sa jarko crvenim cvetovima. Manje od 50 biljaka ih ima u divljini.

madrineta
Crni nosorozi i mandrinete su ugrožene vrste – suočene su sa visokim rizikom od izumiranja. Izumrla vrsta je ona koja je potpuno nestala odnosno živa jedinka ne postoji.

Od nastanka života na Zemlji mnoge biljke i životinje su izumrle. Pretpostavlja se da su ljudi odgovorni za izumiranje nekih vrsta u dalekoj prošlosti, ali glavni uzroci su prirodnog karaktera. Dobro poznat primer izumiranja vrsta u prošlosti je onaj sa dinosaurusima koji se desio pre oko 65 miliona godina.

izumrle vrste
Sile prirode rade i dalje, ali aktivnosti čoveka izazivaju najbrže i najraširenije promene životne sredine koje utiču na biljke i životinje. Mnoge vrste ne mogu da se prilagode tim novonastalim biološkim uslovima i kao nikada pre preti im izumiranje.

Razaranje šuma, isušivanje močvara i zagađenje su takve promene da mogu eliminisati vrste u određenim područjima. Pojedini pesticidi i herbicidi imaju razarajući efekat na neke vrste.

Mnoge vrste se nalaze na malim geografskim područjima tako da ih sve promene u njihovom staništu mogu uništiti. Uklanjanje tropskih šuma, sa njihovom bogatom raznovrsnošću vrsta izazvalo je postepeno povećanje izumiranja. Intezivni lov i hvatanje životinja za komercijalne svrhe napravilo je velike probleme. Broj slonova je smanjen na kritičan broj usled nekonotrolisanog ubijanja radi kljova.

Od 19. veka do danas ubijeno je na stotine hiljada slonova. Danas im zbog kljova opasnost preti od domorodaca, ali im najveću pretnju predstavlja globalizacija. Masovno se krče šume i uništavaju njihova prirodna staništa. Možda ćemo uskoro moći da ih vidimo samo u zoološkim vrtovima.

Broj biljaka se može značajno smanjiti kao posledica masovnog sakupljanja. Mnoge vrste kaktusa na jugozapadu SAD su zakonom zaštićene da bi se sprečilo njihovo izumiranje.

Planirana ili slučajna uvođenja egzotičnih vrsta u drugo područje može da vodi ka izumiranju druge vrste. Nova vrsta često nema prirodnih neprijatelja. Uvođenje gljiva dovelo je do bolesti Holandskog bresta u Severnoj Americi. Mungosi na Jamajci i svinje na Havajima doveli su do gubitaka autohtonih vrsta koje nisu imale adekvatan mohanizam odbrane.

Od 19. veka postoji međunarodna zabrinutost za vrste koje se nalaze u neprilikama u njihovim prirodnim staništima. Pre toga, kada je populacija ljudi bila mala i moderna tehnologija bila u razvitku, efekti ljudskih aktivnosti na prirodnu populaciju retko su imali neki značaj.

Zaštita životinjskih vrsta na međunarodnom nivou inicirana je 1916. godine kada je potpisan Sporazum o pticama selicama između SAD, Velike Britanije, Kanade i kasnije Meksika.

Ujedinjene nacije su 1948. godine osnovale Međunarodnu uniju za zaštitu prirode (IUCN – International Union for Conservation of Nature), najveću organizaciju na svetu koja se bavi očuvanjem. Sedište unije je u Švajcarskoj. Zadatak IUCN je da se stara o aktivnostima vezanim za zaštitu „živih resursa“. U te aktivnosti spada i priprema i izrada Crvene liste ugroženih vrsta, koja predstavlja najsveobuhvatniju listu svih ugroženih bioloških organizama na svetu.

IUCN je procenila rizik izumiranja za hiljade biljnih i životinjskih vrsta širom sveta. Ova organizacija izvršila je podelu ugroženih vrsta tako što ih je podelila na kategorije u zavisnosti od njihovog statusa:

Kritično ugroženi: označava ekstremno visok rizik od izumiranja u neposrednoj budućnosti.
Ugroženi: označava veoma visok rizik od izumiranja u bliskoj budućnosti.
Osetljivi: označava visok rizik od izumiranja kroz umereno razdoblje.
Smanjeni rizik: kod ovih vrsta status zaštite prisutan je na stepenu nižem od osetljivih, ugroženih, ili kritično ugroženih vrsta. Deli se na tri potkategorije:
cd (zavisna zaštita), prekid trenutno prisutnih mera zaštite doveo bi do podizanja statusa rizika,
nt (bliska opasnost), vrsta je skoro osetljiva, ali ne ispunjava u potpunosti kriterijum tog statusa,
lc (najmanja zabrinutost), najšira kategorija koja uz obične vrste sadrži i sve one koje nisu toliko zabrinjavajuće da bismo ih svrstavali u više kategorije.
Izumrli u prirodi: žive jedinke nalazimo isključivo u zatočeništvu ili kontrolisanim i neuobičajenim staništima. “Izumrlima” se nazivaju po tome što ne postoje njihove slobodne populacije u prirodi. Izraz “istrebljeni” koristi se za pripadnike one vrste koja je oš uvek prisutna u divljini, osim na određenom mestu s kojeg su uklonjene.
Izumrli (Ex): dugoročna i relevantna ispitivanja nisu naišla na žive pripadnike vrste. Poslednji živi primerak je uginuo nakon 1500. godine
Nedovoljno podataka (DD): vrsta za koju ne postoji dovoljno informacija da bi se procenila kategorija rizika. Razlog može biti premalo podataka o veličini populacije i o opasnostima koje im prete.

orangutan
Orangutan (Pongo pygmaeus) je vrsta primata iz porodice čovekolikih majmuna. Njegovo ime na malajskom znači “šumski čovek”. U prirodi živi još oko 20.000 do 30.000 jedinki.

Prema novijim procenama, broj jedinki je manji od 20.000, od toga 15.000 na Borneu. Cena bebe orangutana na crnom tržištu se kreće oko 30.000 Eura. Pri tome, do bebe je praktično nemoguće doći bez ubistva majke.

ayeaye
Madagaskarski prstaš ili Aye-aye (Daubentonia madagascariensis) je jedini živi predstavnik porodice Daubentoniidae iz reda primata.

Radi neprekidnog smanjivanja njihovog prirodnog životnog prostora, ove životinje su vrlo ugrožene, i preti im izumiranje.

tigar
Indokineski tigar (Panthera tigris corbetti) je podvrsta tigra. Procenjuje se, da danas živi još oko 1.500 jedinki. Preživeli su gotovo isključivo u Kambodži i Laosu, dok su u drugim državama ovog područja izumrli ili su pred izumiranjem.

slon
Azijski slon (Elephas maximus), često nazvan i indijski slon je, nakon afričkog slona, druga najveća danas živa kopnena životinja. Za razliku od afričkog rođaka, nije teško pripitomiti ga pa ga ljudi često love i koriste.

Nekada su azijski slonovi živeli kako u tropskim šumama, tako i na otvorenim travnjacima. Danas divlji azijski slon živi još samo u gustim šumama, što je rezultat potiskivanja ovih životinja (ljudi im oduzimaju životni prostor).

Na crvenoj listi Srbije našlo se 215 vrsta biljka i 429 vrsta životinja. Pod protektoratom države nalazi se 273 vrsta ptica, 66 vrsta sisara, 41 vrsta beskičmenjaka i 15 vrsta riba.

Među zaštićenim životinjama jesu i pojednine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške i šarke. Zaštićene biljke su Pančićeva omorika , molika, beli i žuti lokvanj, banatski i kosovski božur, đerdapska i šarplaninska lala, iđirot i brojne vrste orhideja.