Život u vodi

Gledajući odozgo vode je samo voda. Međutim, kada zaronimo u nju moguće je otkriti diverzitet životne sredine i ekosistema bogatih podjednako kao oni na kopnu. Voda je vitalna za život. Ovi ekosistemi, morski i slatkovodni, pokrivaju veliki procenat površine Zemlje.

zivot u vodi
Okeani sadrže više od 1.350 miliona kubnih km vode i dovoljno soli da zakopaju Evropu do dubine od 5 km. Okeani funkcionišu kao ogromni bojleri koji raspoređuju toplotu Sunca širom cele planete. Slatkovodni ekosistemi obezbeđuju vodu za piće, kućnu upotrebu i navodnjavanje.

Vodeni ekosistem predstavlja ekosistem u masi vode. Zajednice organizama koje su zavise međusobno i od okruženja u kojem žive. Dva osnovna tipa vodenog ekosistem su morksi i slatkovodni. Morski ekosistemi obuhvataju oko 71% površine Zemlje i sadrže 97% ukupne vode na planeti dok slatkovodni obuhvataju 0,08% površine i sadrže 0,009% ukupne vode. Slatkovodni ekosistemi su dom 41% poznatih vrsta riba.

Jezera predstavljaju unutrašnje masu vode koja popunjava depresije na površini Zemlje. Mogu biti slatkovodna i slana. Uglavnom su duboka i ne omogućavaju vegetacioni rast po celoj površini. Nauka koja ih izučava naziva se limnologija.

Iako jezera predstavljaju samo mali deo zapremine ukupne vode na Zemlji ipak predstavljaju veoma važan resurs. U pogledu ekosistema, jezera se dele na pelagijsku zonu (zonu otvorene vode) i litoralnu zonu (zonu obale) u kojoj raste makrovegetacija.

jezero moren kanada
Sedimenti, bez vegetacije, koji se mogu naći ispod pelagijske zone, nalaze se u zoni koja se naziva profundalna. Period obnavljanja vode kod jezera se kreće od 1 do 100 godina i od 10 do 1.000 godina. Dužina perioda direktno zavisi od zapremine i prosečne dubine jezera.

Vulkanska aktivnost ili tektonski poremećaji su jedan od preduslova nepohodnih za nastanak jezera. Nastalu depresiju popuniće voda od padavina, reke, potoka, izvora ili topljenje glečera. Veći deo biljnog sveta ovog ekosistema raste na obalama. Pored mnogih vrsta trava i cvetnog bilja ovde se nalaze i mikroskopski, jednoćelijski organizmi.

Od njihovog postanka, pre oko 4 milijarde godina, okeani predstavljanju najveće kontinualno stanište na planeti. Ogromna prostranstva, lanci planina, aktivni vulkani i klanci koji dosežu do dubina preko 10 km su deo reljefa okeanskog dna. Okean nije uniforman jer pritisak, rastvoreni kiseonik, temperatura i količina svetlosti variraju od lokacije do lokacije, a i tokom godine na istoj lokaciji.

Svaki poznati element na Zemlji može da se nađe u okeanu. Okeanska voda sadrži 3,5% rastvorene soli, uglavnom hloride, sulfate, natrijum, magnezijum, kalcijum i kalijum. Zbog soli je morska voda teža od obične.

okean
Okeani pokrivaju 70,8% površine Zemlje i sadrže 97% ukupne vode na Zemlji. Biljni svet okeana se nalazi blizu obale dok je životinjski svet prisutan u svim delovima.

Planktoni su životinje koje plutaju okeanima. U planktone se ubrajaju alge, ljuskar, meduze i larve. Nektoni su životinje koje se slobodno kreću kroz vodu pomoću svoj mišića. U njih spadaju ribe, kitovi i lignje.

Bentoni su životinje koje su prikačene ili puzaju po dnu okeana. Školjke su primeri bentona. Postoje, naravno, i bakterije koje razlažu organsku materiju na dnu okeana.

Koralni grebeni su najveće strukture izgrađene od živih organizama na svetu i postoje najmanje 2 milijarde godina. Čarls Darvin ih je opisao kao oaze u pustinji okeana.

koralni greben
Koralni grebeni su kompleksni morski ekosistemi i spadaju u najbogatije i biološki najraznovrsnije ekosisteme na Zemlji. Oni pokrivaju manje od 0,1% površine svetskog okeana, ali su ipak dom za više od jedne četvrtine svih morskih vrsta. Njih nastanjuje više od 4000 vrsta riba.

Obala predstavlja deo kontinenta ili ostrva na kome se kopno i more susreću. Obala obuhvata površinu koja je prekrivena vodom tokom plime i koja je izložena vazduhu tokom oseke, kao i površinu koju stalno zapljuskuju talasi.

obala
Organizmi koji žive u ovakvom okruženju moraju biti prilagođeni na život u i van vode. Plima i oseka upravljaju životom životinja na obali. Mnoge od njih imaju unutrašnji biološki sat naštimovan po frekvenciji plime i oseke. Ovaj mehanizam im omogućava da budu spremene na plimu. Krabe izlaze i hrane se tokom oseke.

Alge imaju vlakna koja ih čvrsto drže vezanim za stenovitu površinu. Morska zvezda i morski jež kreću se veoma sporo po kamenju pomoću stotina malih pipaka. Jedan od načina zaštite od predatora je sakrivanje u pesku. Zakopane školjke imaju cevaste delove koji se produžuju do površine peska.

Druga vrsta koja se može naći u pesku, vrsta morskog crva, živi u jazbini koja je izbušena malim rupama koje propuštajući vodu i služe da se stanište očisti.

Simbioza, kao tip odnosa se naročito ispoljava u ekosistemu kao što je obala. Mikroskopska alga, koja živi unutar korala, se nalazi u priobalnim vodama. One fotosintezom proizvode hranu za domaćina, a za uzvrat dobijaju zaštitu. Ove alge rastu i na jeziku džinovske školjke.

Močvare su biološki jedinstvene i produktivnije od svih prirodnih staništa. U svom neizmenjenom stanju ova područja su dom mnogim divljim vrstama. Ova staništa imaju mogućnost da zadrže vodu tokom poplava, a biljke i zemljište imaju sposobnost da uklone hranljive materije i teške metale iz vode. Prepoznavanje ovih vrednosti pomoglo je da se uspori njihov gubitak usled urbane ekspanzije i poljoprivrednog razvoja.

mocvara
Ekolozi definišu močvare kao vrstu ekotona. Ekotoni su jedinstvena područja koja predstavljaju prelaz iz jednog staništa u drugo. Močvare su područja koja se nalaze između vodenog staništa i suvog zemljišta. Nisu uvek pod vodom, kao tipična vodena staništa, ali nisu uvek ni suva kao kopneni ekosistemi.

Najvažniji faktor životne sredine u močvarama je periodičnost pojavljivanja vode. Prisustvo vode utiče na prirodu zemljišta kao i na floru i faunu oblasti. U zemljištu na koje utiče voda samo vrste koje su otporne na poplave mogu postojati – hidrofite. Hidrofitične biljke variraju u toleranciji na poplave.

Najšira klasifikacija deli močvare na dve kategorije: slatkovodne i slane močvare. Slatkovodne se nalaze na kopnu u blizini reka, potoka,jezera i drugih depresija napunjenih vodom. Slane močvare mogu da se nađu u zalivima, blizini mora i na mestma gde se slatka i slana voda mešaju, a energija talasa je minimalna.

Reka predstavlja prirodan tok vode nepromenjive putanje dok potok predstavlja prirodni tok vode koji ima privremenu putanju. Reke su deo vodenog ciklusa na Zemlji i prolaze kroz nekoliko faza tokom svog razvoja. One mogu biti mlade, zrele i stare. Turbulentnije reke obično sadrže veću koncentraciju rastvorenog kiseonika i imaju veći biodiverzitet u odnosu na sporije reke.

reka
U vodi koja se kreće malo biljaka može da raste, ali kada ugrabe priliku, mogu se razmnožiti toliko da mogu usporiti tok i, eventualno, izazvati poplave.

Biljke koje nastanjuju reke dele se na: potopljene (cela biljka potopljena u vodi), plutajuće (žive na površini vode; neke nemaju koren-fitoplankton, dok su druge, npr. vodeni ljiljan vezani za dno) i izviruće (koren je u vodi, a ostatak izvan). U biljke koje naseljavaju rečni ekosistem spadaju: alge, gljive, lišajevi i zelene biljke.