Predviđanje klime na Zemlji može se porediti sa pogađanjem pobednika na maratonu. Postoji nekoliko favorita, ali dogodi se ponekad i neko iznenađenje. Kod predviđanja klime jedno je sigurno: do promena će doći. Koliko brzo se ove promene odvijaju i koja je njihova jačina je veoma veliko pitanje.

Naučnici znaju, na osnovu fosilnih podataka, da je Zemlja prolazila kroz periode koju su bili topliji ili hladniji nego sad. Svi ovi podaci pokazuju dobra poklapanja sa određenim promenama u količinama gasova staklene bašte u tom periodu.

Najbolje što mogu da nam ponude klimatski naučnici su nekoliko scenarija razvijenih koristeći različite modele klime. Modeli klime predstavljaju ništa drugo do napredne programe koji koriste matematičke formule da izračunaju predviđanja klime na osnovu unetih podataka.

Da bi razumeli kako će se globalna klima menjati tokom nekoliko vekova neophodno je da klimatski modeli predstave informaciju o mogućim promenama u emisiji gasova staklene bašte tokom tog perioda.

Takva informacija zasnovana je na opsežnim razmatranjima povezanim sa budućim razvojem ljudskog društva kao što su promena populacije, ekonomski razvoj, tehnološke promene, snabdevanje i zahtevi za energijom i promene namene zemljišta. Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC – International Panel of Climate Changes) je inicirao proces izrade Scenarija Emisija (SRES – Special Report on Emission Scenarios) u kome je učestvovao veliki broj klimatskih naučnika.

Ova scenarija zasnovana su na četiri „priče“, čija su baza pretpostavke o mogućim alternativnim budućnostima. Svaka priča uključuje familiju scenarija. Ukupno ih ima 40 i svaki se smatra podjednako mogućim. Budući svet opisan pomoću ove četiri priče koje izgledaju ovako:

A1. Familija scenarija A1 opisuje budući svet sa vrlo brzim ekonomskim razvojom, sa globalnim stanovništvom koje dostiže vrhunac polovinom veka, a posle toga opada, i sa brzim uvođenjem novih i efikasnijih tehnologija. Glavne istaknute teme su konvergencija izmedju regiona, izgradnja kapaciteta i povećane kulturne i socijalne interakcije, sa suštinskim smanjenjem regionalnih razlika u prihodu po stanovniku.

Familija scenarija A1 razvija se u tri grupe koje opisuju alternativne pravce tehnološke promene u energetskom sistemu. Tri grupe iz A1 razlikuju se po svojim tehnološkim karakteristikama: intenzivno korišćenje fosilnih goriva (A1F1), ne-fosilnim izvorima energije (A1T) ili izbalansiranom korišćenju svih izvora (A1B) (gde se izbalansiranost definiše tako što se ne bazira ni na jednom odredjenom izvoru, već na predpostavci da se slično poboljšanje primenjuje na sve isporuke energije i krajnje korišćenje tehnologija).

A2. Familija scenarija A2 opisuje veoma heterogen svet. Suštinska tema je samopouzdanje i očuvanje lokalnih identiteta. Modeli nataliteta kroz regione veoma sporo konvergiraju što rezultuje u stalno rastućoj populaciji. Ekonomski razvoj je primarno regionalno orijentisan, a ekonomski rast i tehnološka promena po stanovniku menjaju se raščlanjenije i sporije nego kod drugih familija scenarija.

B1. Familija scenarija B1 opisuje svet sa istom globalnom populacijom koja dostiže vrhunac sredinom veka, a zatim opada, kao i kod familije A1, ali sa brzom promenom u ekonomskoj strukturi u pravcu uslužne i informacione ekonomije, uz smanjenje materijalnog intenziteta i uz uvodjenje čistih i efikasnih tehnologija sa aspekta resursa.

Naglasak je na globalnim rešenjima za ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost, uključujući poboljšanu jednakost, ali bez dodatnih klimatskih inicijativa.

B2. Familija scenarija B2 opisuje svet u kojem je naglasak na lokalnim rešenjima u ekonomskoj, socijalnoj i ekološkoj održivosti. To je svet sa ustaljenim rastom globalne populacije, po nižoj stopi od A2, srednjim nivoima ekonomskog razvoja i sporijom i raznovrsnijom tehnološkom promenom od familija B1 i A1. Iako je scenario takodje orijentisan ka zaštiti životne sredine i socijalnoj jednakosti, on se usredsređuje na lokalne i regionalne nivoe.

Prema proračunima klimatskim modela ono što nas očekuje je:

–Projekcija rasta prosečne globalne temperature iznose od 1,4 °C do 5,8 °C za period do 2100. godine za ceo opseg SRES scenarija.

-Projektovani porast temperature najverovatnije će biti nezapamćen u prethodnih 1000 godina.

–Kopnene površine će se zagrevati brže nego globalni prosek.

-Verovatno je da će Zemlja tokom 21. veka osetiti više maksimalne temperature i veći broj toplih dana iznad svih kopnenih površina. Na kopnu će doći do povećanja minimalne temperature, biće manje hladnih dana i dana sa mrazom, a doći će i do povećanja padavina.

-Nivo mora povećaće se za 0,88 metara do kraja veka.

Ovi scenariji pokazuju su i da:

-Emisija gasova staklene bašte imaće dugoročan efekat na sastav atmosfere i klimu.

-Nakon stabilizacije gasova staklene bašte, prosečna površinske temperature će rasti stopom od nekoliko desetina stepeni C po veku, za razliku od projekcija za 21. vek od nekoliko stepeni C po veku.

–Povećanje srednje godišnje temperature na kopnu i rastući nivo mora, usled termalne ekspanzije okeana, nastaviće se stotinama godina nakon stabilizacije gasova staklene bašte.

–Ledene ploče će nastaviti da reaguju na promene klime i doprinosiće porastu nivoa mora hiljadama godina.

-Trenutni modeli koji opisuju dinamiku leda predviđaju da će otapanje leda na zapadnom Antarktiku doprineti porastu mora od 3 metra tokom narednih 1000 godina, ali takvi modeli su zasnovani na mnogim nepotvrđenim pretpostavkama.

Modeli koje objavljuje IPCC pokazuju relativno malo informacija o budućoj klimi na regionalnom nivou, izvan onih očekivanja da će se kontinentalne površine više zagrevati nego okeani.

Neki modeli i eksperimenti pokazuju da se regionalni odgovori na globalu promenu klime mogu značajno razlikovati. Ove razlike nastaju usled nejednakosti u promenama zagrevanja i cirkulacije jedne regije. Jedno je sigurno: našu civilizaciju očekuje neizvesna klimatska budućnost.