Kućni opasan otpad

Kućni opasan otpad se definiše kao otpad ili kombinacija otpada koja predstavlja potencijalnu opasnost za ljude ili druge žive organizme zbog toga što je ovakav otpad: nerazgradiv ili inertan u prirodi, može da se uveća biološkim putem, može biti smrtonosan i može uzrokovati kumulativne efekte štetne po zdravlje.

Kućni opasan otpad predstavlja veliki izazov za uspostavljanje kvalitetnog sistema upravljanja otpadom.

Najčešće se koristi sledeća klasifikacija za definiciju opasnog otpada:

1. Zapaljivost
2. Korozivnost
3. Reaktivnost
4. Toksičnost
5. Kancerogenost

Kućni opasni otpad možemo prepoznati po ovim oznakama na pakovanju:

Daljinski upravljači, igračke, lampe, samo su neki od proizvoda kojima su potrebne baterije da bi funkcionisali, a koje svakodnevno koristimo. Budući da se baterije obično odlažu na deponije, što može da dovede do ispuštanja značajnih količina teških metala (živa, nikl, kadmijum…) u vazduh i vodu, jako je bitno sprečiti nastajanje tog otpada i pravilno reciklirati.

Jedno od rešenja je da zamenite vaše baterije punjivim baterijama koje duže traju, ali kad završe svoj vek trajanja njih treba razdvojiti od ostalog otpada.

U Srbiji postoje lokacije na kojima je moguće bezbedno odložiti ovu vrstu otpada, ali dalja sudbina ovog otpada je upitna. Reciklaža baterija je skup proces koji zahteva velika ulaganja.

Da li ste znali da lekovi i proizvodi za ličnu negu mogu predstavljati opasnost za životnu okolinu ako se nepropisno odlažu?

U SAD je 2004. godine sprovedeno istraživanje na temu šta se dešava sa lekovim posle isteka roka trajanja.

54% ispitanih baca lekove u otpad,
35,4% ih baca u WC šolju,
7,2% ih ne odlaže
2,0% ih iskoristi do kraja,
a samo 1,4% ispitanih ih vrati u apoteku.

Istraživanje iz 2011.  godine  gradu Sao Paolo, Brazil, pokazalo je da 55% ispitanih baca lekove zajedno sa ostalim otpadom, a 20% ih baca u WC šolju.

Situacija sa farmaceutskim otpadom u Srbiji nije, još uvek, u potpunosti definisana na način koji doveo do regulisanja ovog problema. Koji je ogroman i meri se u stotinama tona.

Najbolji način da se rešite vaših lekova kojima je istekao rok trajanja je da ih odnesete u najbliže apoteke. Ne bacajte ih zajedno sa ostalim otpadom.

Kompaktna fluorescentna sijalica (KFS), takođe poznata pod imenom eko sijalica je vrsta flouroscentne sijalice. Napravljene su sa namerom da zamene klasične sijalice sa užarenom niti. Troše manje energije, imaju duži vek trajanja, ali su skuplje su od klasičnih.

Kao i sve fluorescentne sijalice i one sadrže određenu količinu žive, tačnije oko 4 mg po sijalici. Upotrebljene sijalice bi trebalo reciklirati na pravilan način. Procenjuje se da je samo oko 3% ovih sijalica pravilno odlagano ili reciklirano (izvor EPA). Živa u KFS je opasna jer može da prouzrokuje kontaminaciju do 100.000 ng/m3 vazduha.

EPA predlaže zavijanje sijalica u plastične vreće pre njihovog odlaganja, ali neke studije su pokazale da živine pare nastavljaju da ˝cure˝ kroz plastične vreće i da bi sijalice trebalo odlagati u hermetički zatvorene staklene tegle.

U većini država je protiv zakona bacati boje, lakove, … zajedno sa ostalim otpadom. Reciklaža boja ima mnogo prednosti:

1. Kada se reciklira, lateks boja može postati potpuno nov proizvod. Može da se obradi tako da se dodaje u cement ili beton. Može da se preradi u novu boju.

2. Boje na bazi ulja se spaljuju u cilju dobijanja energije. Iako je ta energija korisna proces je skup.

Postupanje sa ovom vrstom otpada iz domaćinstava u Srbiji i nije baš toliko dobro rešeno pošto limenke sa bojama, uglavnom, završe na neodgovarajućim mestima.