Tekstil

Tekstil (tkanina) je elastični materijal sastavljen od sitnih vlakana koja čine predivo. Predivo se proizvodi tako što se sirova vuna, pamuk ili drugi materijal upredaju i motaju na točak da bi se proizveli dugački kanapi prediva.

Tekstilna industrija upotrebljava prirodna i sintetička vlakna kako bi tkanjem ili pletenjem proizvela tkanine za odeću, nameštaj ili industriju. Proces dobijanja tekstila obuhvata sortiranje, izbeljivanje, bojenje nakon čega se proces nastavlja u predionicama gde se pretvara u čvrst neprekidan konac.

Proizvodnja pamuka uništava poljoprivredno zemljište i zagađuje vodotokove. Oko 22,5% svih insekticida i 10% svih pesticida, koji se troše na godišnjem nivou u svetu, se koriste za uzgoj pamuka. Proizvodnja samo jedne pamučne majice zahteva 150 grama pesticida.

Pesticidi predstaljaju opasnost za životnu sredinu jer prodiru u podzemne vode, truju ptice, pčele i druge životinje, poljoprivrednike i indirektno sve nas. Nakon što pamuk uđe u proizvodne procese tekstilne industrije njegov uticaj na životnu sredinu je još veći.

Pretpostavlja se da je više od milion tona tekstila bačeno na deponije svake godine. Veći deo tog otpada potiče iz domaćinstava.

Tekstil čini oko 4% sadržaja kante za otpad. Oko 50% tekstila koji se odbaci pogodan je za reciklažu, ali se samo male količine zaista ponovo upotrebe ili recikliraju. Pored domaćinstava, tekstilni otpad nastaje i u indistriju proizvodnje vlakana, proizvodnje odeće, prodaji, …

Ovaj otpad predstavlja veliki potencijal za ponovnu upotrebu i reciklažu. U svetu postoji sve veća tražnja za odbačenim tekstilom i odećom, kako za reciklažu tako i za ponovnu upotrebu. Posmatrani kao resurs ovi materijali nudeo veliki potencijal za reciklažu i zaradu.

Većina zapadnoevropskih država svoj otpadni tekstil predaju u banke odeće. One prikupljaju otpadni tekstil koji se daje beskućnicima, u humanitarne svrhe ili šalje u zemlje u razvoju. Oko 70% otpadnog tekstila predatog u banke odeće se ponovo upotrebi za odeću, dok se neodgovarajući tekstil prodaje fabrikama za tretman.

Ponovna upotreba isluženih tekstilnih proizvoda i tekstilnog industrijskog otpada zaslužuje znatno veću pažnju od one koja joj se trenutno posvećuje. Sintetički materijali (veštačka vlakna) se veoma sporo razgrađuju, dok razgradnjom proizvoda od vune nastaje metan. Reciklaža tekstila smanjuje potrebu za daljim iskorišćavanjem sirovina, manje se zagađuje životna sredina, štedi se energija i prostor na deponijama.