Kompostiranje

Kompostiranje je stara metoda pretvaranja organskih ostataka u plodni humus. Ugledajući se na prirodu, ljudi su od davnina takav otpad kompostiranjem pretvarali u korisno dobro. Možemo kompostirati u  sopstvenom dvorištu, a korišćenjem odgovarajuće posude za kompostiranje čak i na balkonu ili na nekom pogodnom mestu.

Komostiranje je prirodni proces reciklaže organskih materija pri kojem se odvija kontrolisano biološko razlaganje i pretvaranje organske mase u ugljen dioksid i vodu i relativno stabilnu organsku materiju. Uglavnom su to huminske supstance, kondenzovane aromatske strukture velike molekulske mase. U tom procesu pretvaranja biorazgradivog otpada u kompost troši se voda i kiseonik, a oslobađa se toplota. Procese sprovode mikroorganizmi koji se neprekidno prilagođavaju promenljivim uslovima: sastavu mase, vlažnosti, temperaturi, pH vrednosti, koncentraciji kiseonika i drugim fizičko-hemijskim uslovima.

To je ujedno i najprihvatljiviji način zbrinjavanja organskog otpada. Kompostiranjem iz organskog otpada nastaju vredne organske materije koje poboljšavaju strukturu zemljišta, pomažu zadržavanju vlage, zemlju čine poroznijom, povećavaju mikrobiološku aktivnost zemlje, obogaćuju je hranjivim sastojcima te povećavaju otpornost biljaka na parazite i bolesti.

Kompostiranjem zatvaramo prirodni ciklus kruženja materije u prirodi: od biorazgradivih otpadaka nastaju vredne organske materije. Na taj način odgovorno i aktivno učestvujemo u rešavanju problema otpada, tj. sami recikliramo oko jednu trećinu svojih otpadaka. Tako doprinosimo:

-smanjenju zapremine otpada i rasterećenju deponija

-smanjenju troškova odlaganja otpada

-smanjenju zagađenja zemlje, vode i vazduha

-povećanju kvaliteta zemljišta

-poboljšanju kvaliteta okoline.

1. Ogradite prostor veličine 2 m2 na mestu zaštićenom od sunca i udara vetra.
2. Na dno stavite usitnjeno granje (do 15 cm).
3. Dodajte sloj lišća pa sloj usitnjenog i izmešanog biootpada (do 20 cm visine).
4. Između slojeva biootpada nasipajte tanki sloj zemlje iz dvorišta ili svežeg komposta.
5. Postupak ponovite do visine gomile od oko 1,2 m.
6. Gotovu gomilu prekrijte jutenom vrećom.
7. Gomilu povremeno presložite ili protresite radi provetravanja, otklanjanja neprijatnih mirisa i suvišne vlage.

Zavisno od uslova kompostiranja (vlaga, sastav mešavine otpada, temperatura), nakon 6 – 12 meseci iz organskog otpada nastalo je prirodno đubrivo bogato hranjivim materijama – kompost.

Kompostirati se može sve što potiče iz prirode i što preradom nije izgubilo prirodne osobine. Međutim, i tu postoje izuzeci. Naime, neki prirodni otpaci se mogu bez problema kompostirati, drugi su manje poželjni, a ima i takvih kojima na kompostištu uopšte nije mesto.

-dvorišni otpad: pokošena trava, lišće, uvelo cveće, korov, stara zemlja iz saksija, usitnjeno granje,

-kuhinjski otpad: sirovi ostaci povrća, kora krompira, ostaci voća, kore agruma (usitnjene), talog kafe, ostaci čaja, ljuske jaja,

-ostalo: životinjska dlaka, perje, male količine papira, pepeo drvenog uglja ili drva,

-neki organski otpadi teško se razgrađuje pa se na kompostište ne preporučuje stavljati velike količine takvih otpadaka. Tu spadaju: čepovi od plute, ljuske oraha, kosti …..

-dvorišni otpad: osemenjeni korovi, lišće oraha, bolesne biljke

-kuhinjski otpad: otpad od kuvanih jela (privlači pacove), meso, kosti…

-ostalo: velike količine novinskog papira, časopisa u boji, pelene, pseći i mačji izmet, izmet , ostaci duvana, sadržaj kese iz usisivača, pepeo kamenog i smeđeg uglja i uglja za roštilj (zbog sadržaja teških metala)…

-na kompostište nikako ne smemo stavljati otpatke koji sadrže hemikalije, npr. stare lekove, ulja, plastičnu ambalažu, bojeno i impregnirano drvo, stiropor…