Automobili

Automobili su svuda oko nas. Pomoću njih idemo na posao, posećujemo prijatelje ili idemo u razgledanja. Ali, posedovati automobil znači veliku odgovornost. Kao što svaki vlasnik automobila zna, održavanje može biti jako težak posao. Ipak, održavanje auta u voznom stanju je samo jedan deo odgovornosti vozača. Nakon završetka svog radnog veka automobili predstavljaju izvor različite vrste sirovina ili otpad koji predstavlja opasnost po životnu sredinu.

Intenzivni tehnološki razvoj, povećanje standarda, savremeni način života, poboljšanje saobraćajne infrastrukture i niz drugih faktora utiče na povećanje broja motornih vozila na putevima i van njih u Srbiji. U Srbiji, način upravljanja motornim vozilima na kraju životnog ciklusa nije u potpunosti sistematski rešen iako je danas na njenoj teritoriji registrovano više od dva miliona vozila. Nepostojanje integrisanog sistemskog pristupa u reciklaži motornih vozila za Srbiju predstavlja značajan resursni gubitak (materijali, energija, nova radna mesta). Na drugoj strani su negativne ekološke posledice.

Pneumatici su apsolutno neophodni za našu stabilnost u vožnji i za sigurnost na putu. Kao što ih koristimo svakodnevno tako ih i bacamo svaki dan. Svake godine u SAD se proda preko 300 miliona pneumatika. Više od 80% se reciklira ili ponovno upotrebi (Link). Oko 30 miliona pneumatika završi na deponijama.

Pored toga što zauzimaju prostor na deponijama, pneumatici mogu goreti mesecima, čak i godinama, i jako ih je teško ugasiti. Mogu ispuštati štetne hemikalije u vazduh, zemlju i vodu. Takođe mogu predstavljati mesto na kojem može doći do razmnožavanja komaraca i glodara.

Bilo da je reciklaža u pitanju, ili ponovna upotreba pneumatika, sačuvaćemo prostor na deponijama za drugi otpad, smanjiti rizik od potencijalnih požara i bolesti, sprečiti širenje štetočina i smanjiti potrošnju energije.

Za proizvodnju jednog pneumatika potrbno je oko 83 litara nafte dok je za regeneraciju starog potrebno samo 26 litara. Regeneracija košta od 30 do 70 % manje nego proizvodnja novog pneumatika.

Akumulatori se uglavnom prave od tvrde gume ili plastike (najčešće polipropilen), olova i rastvora elektrolita. Kao što možete misliti ovi materijali predstavljaju opasnost za životnu sredinu.

U postupku reciklaže akumulatora prvo se, posle sakupljanja, stavljalju u mašinu koja ih lomi na deliće ne veće od novčića. Zatim se odlaze u rezervoar gde se, zbog razlike u gustinama pojedinih materijala, odvajaju: olovo (tone na dno), plastika (pluta) i kiselina (rastvara se u tečnosti). Odavde se materijali razdvajaju i recikliraju pojedinačno određenim tehnološkim postupcima.

Stopa reciklaže akumulatora u Srbiji iznosi više od 90% i to je proizvod koji se najviše reciklira. Većina ljudi ih jednostavno vrati u prodavnicu prilikom zamene, najčešće uz novčanu nadoknadu. Oko 60% olova u svetu potiče od recikliranih akumulatora. Novi akumulatori u sebi imaju od 60 do 80% recikliranog olova i plastike.

Uz to, automobili dobijaju sve više baterija zbog prelaska na električni pogon i te baterije će jednom postati otpad sa kojim se mora pravilno upravljati.

Približno 4 litre motornog ulja može da zagadi: 4 miliona litara vode (godišnja zalih za 50 osoba), zemlju površine 1,6 hektara i učiniti je neplodnom decenijama ili da  napravi mrlju na površini vode veličine 3,2 hektara, a svi automobili sadrže ulje. Propisno odlaganje i reciklaža osigurava da ne dođe do ovoga.

Ako prosipate ulje u slivnike ili ga jednostavno bacite u otpad zajedno sa ambalažom vi ga nepropisno odlažete. Ono i dalje može da zagadi vodene tokove, jezera, podzemne vode i ugrozi vodene organizme i naravno, zalihe pijaće vode.

Trenutno, ulje može da se ponovo upotrebi ili reciklira ponovnim prečišćavanjem, reprocesiranjem i rekondicioniranjem. Ovim postupcima ulje se prečišćava za ponovnu upotrebu ili kao gorivo za dobijanje električne energije. 74 % ulja (recikliranog) u SAD se koristi za pokretanje turbina, u spalionicama, cementnim pećima i dr.

Svaki automobil sadrži nekoliko dodataka koji nisu glavne komponente. Neki od njih su neophodni za rad automobila dok su neki prisutni iz estetskih razloga. Ovi dodaci su napravljeni od raznih materijala koji zahtevaju posebno odlaganje. Neki od tih dodataka su: vetrobran, pločice za kočnice, filteri za ulje, pokrivači za sedišta i podne prostirke.

Vetrobran se sastoji od dva sloja stakla razdvojena slojem plastike (polivinil butirat), koja ih drži spojenim. Reciklažom stakla smaljujemo zagađenje vazduha za 20% i zagađenje vode za 50%. Ukoliko ga nije moguće ponovo upotrebiti, staklo sa automobila se reciklira u brojne proizvode: čaše za vino, staklene lampe, asfaltnu dopunu, …

Pločice za kočnice su se ranije proizvodile od azbesta i ugljenika, a danas se sastoje od: bakarnog vlakna, smole, sintetičkog vlakna i mesinga.

Filteri za ulje su proizvedeni od čelika i to je dobra vest jer oni mogu da se recikliraju. Reciklažom metala sačuvaćemo 74% energije i 40% vode. Reciklažom filtera za ulje smanjuje se zagađenje vazduha za 86 % i zagađenje vode za 76%. Reciklažom 1 tone filtera dobijamo 771 kg čelika, 7 m³ prostora na deponijama i 113 litara korišćenog motornog ulja. Pristojno isceđen filter i dalje može sadržati pola šolje ulja i time doprineti zagađenju 118.294 litara vode. Reciklažom filtera dobija nove proizvode, kao što su: konzerve, frižidere, mašine za pranje veša, betonsku armaturu, nove automobili i nove delove….

Podne prostirke, napravljene od poliuretana, mogu da se recikliraju čime nastaju novi proizvodi.