Staklo

Staklo je smeša, u najvećem delu silicijuma i baza, koja se topi na visokim temperaturama. Procesi koji se dešavaju u prirodi omogućili su postojanje ovog materijala mnogo pre nego što su ljudi počeli da eksperimentišu sa staklom.

Otpadno staklo je relativno lako reciklirati procesom topljenja. Sakupljanje ovog otpada predstavlja problem…

Plavo staklo


Plavo staklo se zapravo formira u prirodi usled prisustva čestica gvožđa u pesku. Da bi se napravila tamnija varijanta plave boje staklu se dodaju primese kobalta (oksida kobalta) tokom procesa topljenja.

Od plavog stakla se proizvodi veliki broj proizvoda od boca za vino ili vodu, do ukrasnih predmeta i pakovanja za kozmetičke proizvode. Za uspešnost reciklaže plavog stakla ono se prethodno mora odvojiti od stakla drugih boja.

Ukoliko nemate reciklažni centar u blizini, vaše stare boce od plavog stakla možete kreativno upotrebiti i od njih napraviti vaze za cveće, lampe, kao izolator u zidovima, …

Braon staklo


Kao i obično staklo, braon staklo se pravi od od krečnjaka, peska, a tokom proizvodnje da bi se dobila braon boja najčešće se dodaju nikl, sumpor ili ugljenik. Najčešće se upotrebljava u proizvodnji boca za pivo. Tamna boja štiti tečnost od uticaja sunčevih zraka i time čuva svežinu i ukus.

Reciklažom stakla štedimo i do 40 % energije, tako da bi bilo poželjno reciklirati ga, ali prethodno ga je potrebno odvojiti od stakla drugih boja. Ako nije moguće reciklirati ga, nemojte bacati, nađite neku upotrebu.

Providno staklo


Providno staklo se najčešće pravi od kombinacije silicijuma (peska) i drugih supstanci. Najčešće se koristi kao ambalaža za čvrste proizvode, ali sve više i za pića. Proizvođači ga često koriste jer kupci mogu videti šta kupuju. Providno staklo je poznato u industriji kao bezbojno staklo.

Da bi se staklo napravilo bezbojnim potrebno je ukloniti gvožđe oksid iz peska. Bezbojno staklo se mora odvojiti od obojenog da bi ostalo bez primesa boje. Postoji mnogo načina da iskoristite ponovo stare tegle, boce itd. od providnog stakla, kao na primer, za vaze za cveće, za kandirano voće i povrće. U svakom slučaju, dajte sve od sebe da ne završi na pogrešnom mestu.

Zeleno staklo


Zelena boja se dobija tako što se metali, kao što su gvožđe, hrom ili bakar, dodaju istopljenom staklu tokom procesa proizvodnje. Za razliku od braon, plavog i stakla ostalih boja, zeleno staklo ima najviše nijansi.

Staklo ove boje je najpopularniji izbor boje za boce. Takođe, umanjuje štetni efekat sunčevih zraka na kvalitet proizvoda.

I ovo staklo mora da se sortira pre tretmana, a ukoliko to nije izvodljivo, poželjno je ne bacati ga. Ipak, staklo nije biorazgradivo i jednom deponovano/bačeno ostaće isto.