Plastika

Plastika je materijal koji igra značajnu ulogu u našim životima. Plastične mase (polimeri) se dobijaju reakcijama polimerizacije pri čemu se polazi od malih organskih molekula nakon čega nastaju veći polimerni lanci. Molekulska struktura polimera ima odlučujući uticaj na svojstva, preradu i primenu polimernih materijala. Svojstva polimera se mogu menjati dodavanjem raznih aditiva.

Proces proizvodnje plastike zahteva upotrebu velikih količina fosilnih goriva. Studije su pokazale da se između 7% i 8% fosilnih goriva na svetu koristi za proizvodnju plastike. Ovo ne zvuči mnogo, ali ipak iznosi nekoliko miliona tona godišnje. Reciklažom se mogu sačuvati ova goriva, čak i preusmeriti na druge namene. Plastiku je lako reciklirati, iako mali broj to čini. Sva plastika može da se reciklira, ali se ne reciklira kao što bi trebalo. Neke studije su pokazale da se na globalnom nivou reciklira oko 10 % plastičnih boca, dok preostalih 90 % završi na deponijama, ili zagađujući reke, okeane, …

Potrebno je mnogo vremena da bi se plastika razgradila. Niko još nije 100 % siguran koliko vremena treba plastici za biorazgradnju. U našem okruženju postoji tek nekoliko decenija, a čak su i prvi proizvodi napravljeni od plastike još uvek oko nas. Naučnici veruju da je plastici ipak potrebno nekoliko stotina godina za potpunu razgradnju, ako ne i više. Plastika, onakvu kakvu je mi poznajemo, je prisutna tek oko 100 godina. Zamislite plastiku staru 500 godina na našim deponijama!

Plastika sadrži opasne hemikalije kao što su: kadmijum, olovo, PVC i drugi polutanti u formama veštačkih boja, stabilizatora i dr. Za neke od aditiva je dokazano da su štetni i trenutno se ne dodaju u plastiku, ali starija, toksičnija plastika još uvek je oko nas.

Reciklaža plastike je korisna. Recikliranu plastiku je moguće naći na odeći, obući, tepisima, … Dobra je za okolinu, uštedu energije, za zdravlje ljudi i životinjskog sveta. Zato, sledeći puta kada kupite vaše omiljeno piće, nemojte bocu olako baciti zajedno sa ostalim otpadom ili, daleko bilo, u potok, … Reciklirajte je i učinite malu stvar za okolinu. Ako to uradite svaki put kada kupite piće u plastičnoj boci vaš mali doprinosi će definitivno da napravi veliku razliku.

Plastične boce su svuda oko nas. Od domova, kancelarija, … Uglavnom se proizvode od PET-a (plastika oznake #1) i HDPE-a (plastika oznake #2).

Prva plastična boca reciklirana je 1977. godine. Od tada se industrija reciklaže plastike povećala na više od milion kilograma godišnje, ali količina recikliranih flaša i dalje je mala. Skoro osam od deset plastičnih boca završi na deponiji. Manje od 1% plastičnih flaša se reciklira.

Reciklažom jedne boce uštedi se energije dovoljno da sijalica od 60 vati radi šest sati. Pored uštede u energiji, značajno se smanjuje emisija gasova staklene bašte, dobijaju se novi proizvodi od ovog materijala, a i štedimo prostor na deponijama.

Većina domaćinstava u Srbiji poseduje određen broj plastičnih kesa. Njih su dobili prilikom kupovine u prodavnicama, supermaketima. Zašto je tako? Prosečna kesa teži oko 4-5 grama i može izdržati teret do 7 kilograma, skoro 2000 puta svoje težine. Prilično su korisne.

Šta se dešava dalje sa njima? Uglavnom se proizvode od polietilena (PE), ali, iako je taj materijal moguće reciklirati, plastične kese predstavljaju problem za mašine zbog male težine. Mogu izazvati zaglavljivanje. Teškoće sa preradom i kompleksnošću sakupljanja plastičnih kesa stvaraju visoke troškove reciklaže.

Rešenje ovog problema je zamena plastičnih kesa biorazgradivim, koje bi se na deponijama razgradile u kratkom vremenskom periodu.

PVC (polivinil hlorid) je po svojoj važnosti drugi polimer na svetu i često korišćen hemijski proizvod. Razvijen je 20-tih godina prošlog veka i sastoji se od hlora, koji je sastojak kuhinjske soli.

Više od pola veka korišćenja PVC (plastika oznake #3) je postao jedan od dominantnijih materijala korišćenih u građevinartstvu. Upotrebljava se najčešće kao materijal za cevi, prozorska okna, podove, ograde, pakovanje i transport, … Glavni razlozi njegove primene su zbog svojih kvaliteta i uštede energije i sirovina.

Za proizvodnju PVC-a potrebno je 20% manje energije nego za proizvodnju druge vrste plastike i osnovna sirovina za PVC je hlor koji se dobija preradom obične soli (60%). PVC se smatra materijalom koji je teško i skupo reciklirati, ali novije tehnologije obećavaju jednostavnije i jeftinije procese prerade.

Ovaj česti oblik plastike je poznat kao ekspandirana polistirenska pena. Uglavnom se koristi za pakovanje jer pomaže kao izolator i spečava oštećenje predmeta tokom transporta. Svi imamo dodira sa ovom plastikom.

Polistiren je polimer stirena koji je proizvod nafte. Stiren je substanca koja postoji u prirodi i često se sreće u hrani i piću (cimet, jagode, zrna kafe, kikiriki). Iako je polistiren težak za reciklažu, drugi oblici plastike #6 se jednostavno recikliraju. Tu spadaju plastične šolje, kućišta za DVD.

Jedan od oblika ove plastike je stiropor i to ime se često upotrebljava za sve polistirenske pene. Uticaj koji proizvodnja polistirena ima na životnu sredinu je manji samo od proizvodnje aluminijuma koja ima najveći uticaj na životnu sredinu.

Polistiren nije lako reciklirati i otpadni polistiren ima malu cenu. Ipak, reciklaža polistirena je proces koji se sve više razvija i očekuje se da u budućnosti više zaživi.