Reciklaža papira

Papir je jedna od sekundarnih sirovina najpogodnijih i najvrednijih za reciklažu, a reciklaža papira je proces kojim se značajno smanjuje negativan uticaj proizvodnje ove sirovine, a pritom je to i proces koji i nije toliko komplikovan.

Proizvodnja papira se zasniva na činjenici da se vlažna (okvašena ), celoluzna vlakna vezuju međusobno vodoničnim vezama kada se suše pod pritiskom. Uopšteno govoreći reciklaža papira obrće ovaj proces vlaženjem, agitacijom i razdvajanjem celuloznih vlakana. Dobijanje vlakana iz sakupljenog papira je samo pitanje uklanjanja nećistoća od korisnog vlakna.

Starost papira je ograničavajući faktor u reciklaži. Vlakna papira postaju sve tanja kada se reciklaža ponavlja. Neke procene govore da se novinski papir može reciklirati do sedam puta, tako da je uvek potrebno dodavati sveže vlakno.

Reciklažom papira znatno se smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu. Na deponijama, papir i karton polako se razgrađuju pod uslovima bez kiseonika proizvodeći metan, gas staklene bašte. U nekim slučajevima potrebno je da protekne više stotina godina da bi se papir u potpunosti razgradio na deponijama.

Pored procesa reciklaže, kojim se otpadni papir vraća u ponovnu upotrebu, moguće je iskoristiti otpadni papir na mnogo načina i time sprečiti njegovo odlaganje na deponiju.

Papir može biti preveden u pulpu i recikliran u vidu različitih proizvoda od papira. Moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira.

Svaki reciklažni tok počinje sakupljanjem otpada. U Srbiji otpadni papir sakupljaju Javna komunalna preduzeća, privatne firme, koje za to poseduju odgovarajuće dozvole, kao i individualni sakupljači sekundarnih sirovina. Otpadni papir se dalje transportuje do centara za sortiranje ili direktno do fabrike za reciklažu papira.

Uspešna reciklaža zahteva čist papir koji mora da se drži dalje od hrane, plastike, metala i drugih kontaminanata. Kontaminirani papir, koji ne može da se reciklira, se spaljuje (za dobijanje energije), kompostira ili deponuje.

Pre nego što dođe do fabrike za reciklažu otpadni papir može da se skladišti i u reciklažnim centrima. U reciklažnom centru prikupljeni papir se sortira, balira i transportuje u fabriku papira gde će biti recikliran u novi papir.

Papir se pomoću transportne trake prebacuje u veliki rezervoar koji se zove pulper i u koji se dodaju voda i hemikalije. U pulperu se papir mešanjem raspada na komadiće, zatim se smeša zagreva pri čemu se izdvajaju celulozna vlakna zajedno sa ostalim nečistoćama. Na kraju procesa papir se pretvara u kašastu smešu koja se naziva pulpa. Pulpa zatim prolazi kroz sito gde se uklanjaju preostali kontaminanti kao što su delovi plastike ili lepka.

Mlinovi čiste pulpu od teških kontaminanata, kao što su spajalice, tako što se pupla vrti u velikom cilindru konusnog oblika. Lakši kontaminanti se prikupljaju u centru konusa i uklanjaju se.

Ponekad pulpa mora da prođe proces  uklanjanja mastila i lepkova. Proizvođači papira često koriste kombinaciju dva procesa ispirnja vlakana. Sitne čestice mastila se ispiraju iz pulpe vodom u procesu koji se zove pranje. Veće čestice se uklanjanjaju pomoću vazduha u procesu koji se zove flotacija.

Tokom procesa prečišćavanja pulpa se podvrgava mehaničkom opterećenju da bi se reciklirana vlakna nadula, što ih čini idealnim za proizvodnju papira.

Ako pulpa sadrži velike skupove vlakana ovim procesom se razdvajaju. Ako je papir obojen, hemikalije za skidanje boje ga uklanjaju, a ako se proizvodi beli papir, pulpa se dodatno izbeljuje vodonik peroksidom, hlor dioksidom ili kiseonikom. Za proizvodnju braon papira pulpa se ne mora izbeljivati.

Čista pulpa je sad spremna za proizvodnju papira. Reciklirana vlakna mogu da se koriste sama ili da se mešaju sa novim vlaknima. Da bi se napravio papir pulpa se meša sa vodom i hemikalijama zatim se daljim mehaničkim procesima prerađuje u gotov proizvod – papir.

Reciklaža papira i kartona ima višestruke koristi po životnu sredinu. Pored očuvanja šuma, u pogledu potrošnje energije uštedi se i do 60 % i do 15 % manje vode nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala. Značajna korist je i u smanjenju emitovanja gasova staklene bašte kao i manjem zagađenju.

Reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašava se 17 stabala drveta, štedi 4.200 kW električne energije i 32.000 litara vode.